25 godina Profex Akademije
NOVOSTI
Budite u toku sa svim najnovijim dešavanjima u vezi treninga, fizioterapije i PROFEX akademije.
INTERVJU SA MAJOM ŽEŽELJ
Već više od 20 godina, tim PROFEX Akademije priprema mnoge poznate i javne ličnosti za nastupe, koncerte i izlaganja na televiziji. U poslednjih nekoliko meseci, poznata TV voditeljka i urednica TVN1, Maja Žeželj, ukazuje poverenje našem timu sa željom da za što kraće vreme ostvari maksimalnu efikasnost svakog treninga i unapredi svoj telesni status. Iskoristili smo retke slobodne trenutke u Majinom rasporedu i postavili joj pomalo neuobičajena pitanja i dobili dragocene savete koje svako može primenjivati.
Briga o porodici, novinarski i urednički posao, kao i život u Beogradu, ne ostavljaju mnogo slobodnog vremena, kako pronalazite motivaciju da se bavite sobom i sopstvenim telom i koji su Vam osnovni motivi za vežbanje?
“Kod mene tu nema mnogo filozofiranja. Ja stvarno volim da vežbam. Duboko verujem da mi je vežbanje pomoglo u najtežim životnim situacijama. Mislim da neću preterati ako kažem da mi je vežbanje bar dva puta spaslo život. Zato mi i nije teško da u nekad zaista haotičnom danu nađem vreme i odradim to što mislim da mi donosi mnogo dobrog. I decu učim da su sport i vežbe zaista važan deo života. A kako najbolje da ih naučiš osim da im to o čemu pričaš pokažeš? U našoj porodici sport je kao lična higijena.
U jednom intervjuu pre par godina ste rekli da stalno zahtevate od sebe da budete bolji i da se usavršavate. Rad na televiziji po američkim standardima i vođenje računa o porodici su težak izazov. Tu su sada i redovni treninzi. Šta možete da poručite mladim ženama koje tek zasnivaju porodice i profesionalne karijere i koje imaju utisak da nikada nemaju vremena za sebe?
“Čovek nije svestan šta može i koliko ima snage. Počev od banalnih, svakodnevnih stvari, pa sve do egzistencijalnih. Pre Lene i Makija mislila sam da sam mnogo zauzeta, da imam puno obaveza, da je teško sve postići. A onda su došla deca. Tada sam shvatila šta zaista znači imati i nemati vremena. Čovek se nekako uljuljka u toj svojoj zoni komfora i bori se da u njoj što duže ostane. A napretka ima samo ako se nateraš da samog sebe pobediš. I ta borba sa samim sobom je najteža. Ali se isplati. U početku je bilo teško sve uklopiti, ali je vremenom sve leglo na svoje mesto. Daleko od toga da je lako, ali moguće je.”
Zbog čega ste se baš odlučili za PROFEX Akademiju i šta Vam se naročito dopada u radu našeg tima?
“Godinama sam gledala i slušala profesora Ilića. I znala sam da ću jednog dana doći kod vas. Stvarno nisam mogla ni da pretpostavim kako izgleda jedan trening u PROFEXU. U jednom Vašem treningu ja dobijem najmanje četiri razlicite AKTIVNOSTI. Pa mi još “spakujete” da ponesem kući. Treneri su fantastični. Prisutni su svakog minuta treninga, ne postoji prazan hod ni u telu ni u glavi. Nije mi se desilo da radim po automatici, u svakom trenutku me držite da odradim pokret do kraja, da mislim o tome kako radim, kako dišem, kako se odmaram… Tačno osetite koliko mogu, dovedete me do granice, nikad ne preterate, a ja ne mogu da se izvučem na priču i skretanje pažnje. Svaki minut je ispunjen. Oduševljena sam istezanjima i odmorom mišića. Nikada u životu se nisam istegla kao kod Vas. Osećaj posle završenog treninga ne može da se opiše. Bukvalno dobijem snagu za nastavak dana.”
Na koji način se borite sa izazovima koji se tiču ishrane? Profesor Ilić za Vas pravi program ishrane, koliko je teško to sve ispoštovati i organizovati?
“Ili imam sreću, ili sam sebe na vreme ubedila da volim da jedem kako treba. Po tom pitanju sam i inače disciplinovana, tako da mi je profesor olakšao život jasnim uputstvima i novim idejama. Tačno tih nekoliko stvari koje mi je zamenio, namirnice koje je ubacio i neke koje je izbacio dale su rezultat. Došli smo do toga da su i deca počela da traze da jedu isto, što je za mene i najveća korist cele ove priče. Naravno, pravimo modifikacije, ali je PROFEX definitivno ušao u našu kuću.”
Da li je tokom treninga u PROFEX-u bilo nekih smešnih situacija koje bi mogla da podeliš sa našim pratiocima?
“Svaki moj dolazak je smešna situacija, jer ulećem kao bez glave, sa gomilom nekakvih reči i objašnjenja… mogu samo da zamislim kako to izgleda… Smešno mi je što sam u ovim godinama shvatila da ja u stvari ne umem pravilno da hodam. Smešna mi je svaka moja borba sa trakom za hodanje.”
Za kraj, kako vidite sebe za nekoliko godina? Imate li neki cilj kojem težite (profesionalno ili na ličnom planu)?
Mnogo je i želja i planova vezanih za porodicu, posao, slobodno vreme. Korak po korak, dan po dan. Sada pokušavam dobro da zapamtim šta radim kod Vas, da bih mogla da nastavim i kada se završi ovaj period učenja, odnosno kad me izbacite. Ali, nećete me se baš tako lako otarasiti!”
Tekst pripremio: Miloš Ubović
