NOVOSTI

Sjajni rezultati u lečenju skolioze

Una sada ima 13 godina, a u PROFEX akademiju dovela je majka Zorica pre dve godine zbog problema sa skoliozom, kako bi vežbanjem pokušala da zaustavi dalje povećanje krivina. Završila je program i otišla zadovoljna postignutim rezultatima.

„Kada smo došli gornja krivina je bila 42, a donja 35 stepeni. Pokušavali smo ranije na drugim mestima, po godinu i po dana smo išli na korektivno vežbanje. Nije bilo efekta, već je došlo do stagniranja. Sada konačno imamo rezultate, jer se donja lumbalna krivina smanjila za sedam stepeni, a gornja torakalna za osam stepeni“, rekla je Zorica.

Prema njenim rečima, gde god su išli, govorili su da krivine ne mogu da se smanje, već samo da se održavaju i da ne očekuju poboljšanje.

„U PROFEX akademiji, nakon detaljnih testiranja, rečeno nam je da skolioza može da se umanji, odnosno da na krivinu može da se utiče i da se postignu neki rezultati. Do toga je i došlo“, istakla je Zorica i dodala: “Ukoliko bi trebalo da savetujem druge – svakako treba da pokušaju. Niko ne može da garantuje, jer je sve individualno. Međutim, treba da se spreme i za naporan rad“.

Koliko je ispravljanje obe krivine kod Une bilo važno objasnio je dr Vladimir Mrdaković, šef tima za dijagnostiku PROFEX Akademije, koji je od početka pratio njen napredak.

“Kod ekstremnih deformiteta kičmenog stuba kod dece u razvoju, samo sprečavanje daljeg povećanja krivina predstavlja glavni cilj korektivnog vezbanja. Imajući to u vidu, ovaj pomak u smanjenju krivine predstavlja vanserijski rezultat. Pogotovo što je dalje pogoršanje skolioze, u slucaju kao što je kod Une, moglo da dovede do takvog statusa kičmenog stuba koji bi morao oprativno da se leči“, rekao je dr Mrdaković.

Devojčica Una promenila je režim ishrane i to je, kako kaže njena majka, najveća korist, pored rezultata koji je postignut vežbanjem.

„Sada mnogo više jede svežeg povrća nego pre, jer se kod nje razvila svest o zdravijoj ishrani. Redovno vežba. I dalje je to obaveza, ali je prihvatila da je to deo njenog svakodnevnog života. U stvari, mislim da je najveći problem bilo prihvatanje nekih namirnica u jelovniku. To je Uni i meni bilo stvarno jako teško“, rekla je Zorica.

Profesor dr Duško Ilić objasnio je da sve što je imalo veze sa ishranom, uz trenažne procedure, dovelo do toga da se formira dovoljno velika elastičnost tkiva, ali i zadrži njegova čvrstina.

“Stvorili smo uslove u kojima nam je bilo zgodnije da agresivno i mikrometarski pomeramo koštane nastavke, zajedno sa telom pršljena, a sa druge strane, jednostavnije tretiramo krte i suficijentne kratke mišiće kičmenog stuba. Sa velikim mišićima nismo imali problema”, rekao je dr Ilić.
Prema njegovim rečima, činjenica je da kod dece veoma lako mogu da se pokvare rezultati pravljeni godinama.

“Tokom noći i u snu, agresivni pokreti mogu da izazovu promene kod dece koja ne nose mider. Kada se tome doda, na primer, samo dva uzastopna dana lošeg nekoncentrisanog stajanja i brzo pijenje tečnosti, jedne do dve case, to može da izazove kumulativne i pojedinačne intenzivne ružne promene na kičmenom stubu”, rekao je dr Ilić.

U Uninom slučaju, dr Ilić očekuje da će u naredne dve do tri godine biti još poboljšanja.

“Promene će uslediti, a onda ćemo ih visoko kvalitetno stabilizovati i nećemo puno brinuti za iznenadne, nepredvidive situacije”, zaključio je dr Ilić.